Vreme je za moj biznis II.

Akademija ženskog preduzetništva je zajedno sa nevladinom organizacijom Artesa iz Kikinde, Sekcijom za žensko preduzetništvo Opšteg Udruženja preduzetnika Kikinda, pokrenula seriju javnih zastupanja interesa preduzetnica još 2009. godine sa projektom: "Vreme ja za moj biznis I." Inicijativu je finansijski podržao Balkanski Fond za lokalne inicijative (BCIF), Institut održivih zajednica (ISC) i USAID. 

"Vreme je za moj biznis II." nadovezuje na prethodni projekat i njegov cilj je uticati na odbornike SO Kikinda da usvoje Odluku o budžetu za 2012. sa budžetskom stavkom u iznosu od 4 mil dinara za finansiranje programa osnivanja i razvoja „Centra za razvoj preduzetništva“ koji će biti korišćen u skladu sa principom rodne ravnopravnosti, pravedne i transparentne raspodele sredstva.

Zašto Kikinda?

Kikinda iako je administrativno – politički centar Severnobanatskog okruga (SBO), ima najvišu stopu nezaposlenosti u Okrugu. Lokalna samouprava ulaže nadu u razvoj malih i srednjih preduzeća i veruje da će zapravo ovaj sektor biti nosilac lokalnog ekonomskog razvoja što je i definisala u Strategiji održivog razvoja za period od 2009. – 2013. usvojene u decembru 2009.g.

Na žalost ništa od navedenog je bilo pokrenuto kamoli realizovano iako 1372 registrovanih preduzetnika od čega je 25% preduzetnica, zapošljava oko 20% od ukupnog broja zaposlenih u opštini i kroz različite takse i poreze, doprinose opštinskom budžetu sa oko 100.000 evra godišnje.

Najveći gubitnici novih društveno – ekonomskih promena su žene iako je poznato da je doprinos ženskog dela populacije od velikog značaja za razvoj lokalne ekonomije i da se nedovoljnim uključivanjem žena u sve sfere društva i ekonomije gube značajni društveni resursi. Nije na štetu podsetiti da se ekonomskim jačanjem žena unapređuje ekonomski položaj porodice i ukupno okruženje, što sve ima multiplicirajući efekat na ukupan ekonomski rast. Ipak žene se u velikoj meri suoče sa ekonomskom diskriminacijom zbog neregulisanog tržišta rada i visoke konkurencije za dobro plaćena mesta, razlikama u platama (napr. bruto-plata visokoobrazovanih žena je u proseku 17% niža od plate muškaraca), isto tako je prisutna diskriminacija na osnovu reproduktivne uloge žena budući da je konkurentnost žena sa decom na tržištu rada veoma niska, jačanje seksizma i ejdžizma, kao i jačanje seksualnih ucena na poslu.

Ako želite da saznate više o projektu, pratite nas u Kikindi, na ovom i sajtu www.kikindjanka.org.rs